Време појављивања даровитости је „критично“ време које, ако није искоришћено, може да инхибира потенцијале који се неће касније ни појавити или ће се појавити у значајно мањем степену. Зато је веома важно стварање повољних услова средине за развијање потенцијала у време њиховог појављивања. Родитељи су у ситуацији да могу помоћи и подржати развој способности своје деце у најосетљивијем развојном периоду, раном детињству.

Да ли је дете даровито или не то најбоље може показати процес идентификације који спроводе психолози и који подразумева батерије тестова и упитника ради стицања целокупне слике о детету. Стога, када родитељи, учитељи, педагози уоче да дете има многе карактеристике даровите деце, било би добро да траже мишљење психолога како би направили план активности и садржаја којима би подстицали ту даровитост у оквиру школског система, а и шире.

Идентификација је врло сложен и дуготрајан процес. То је само почетни корак системског развијања даровитости. Како се различите врсте даровитости могу појавити у различито доба код различитих појединаца неопходан је континуитет у процесу идентификације, па је стога називају процесном дијагностиком. (Корен, 1989:12).

Корен (1989) објашњава идентификацију као утврђивање идентитета даровитог ученика, врсту и степен његове даровитости. За идентификоване појединце врши се праћење и обавља се поновна идентификација, како би се тачније утврдио тип и степен даровитости.

У  ком узрасту спровести процес идентификације

У научној литератури не постоји јединствен став о томе у ком узрасту треба почети спроводити процес идентификације. Према Корену идентификацију би требало почети већ у предшколском периоду и наставити је у нижим разредима основне школе, а прву ˝праву˝ идентификацију би требало спровести на почетку предметне наставе. (Корен,1989).                                                                                                                 Примери у раду Центра показују да је спровођење процеса идентификације у што ранијем узрасту, изузетно и вишеструко корисно, а првенствено због:

• могућности аутоматског пружања адекватне подршке у млађим узрастима у стимулативној средини,
• праћењу њиховог развоја и
• континуитета у раду са надаренима.